Čini mi se da je glavni predmet spoticanja u Srbiji nedostatak vizije. Politička elita, njen najveći deo, nema viziju Srbije za 20, 30 ili možda čak 50 godina. Za njih je to daleko buduće vreme o kojem nemaju predstavu.
Ali to nije ništa čudno. Oni su zatvoreni u svojim mozgovima i ne vide u kom pravcu ide svet. Oni ponavljaju floskule ali im nije jasna suština. Pričaju o Evropskoj uniji i transatlantskim integracijama, NATO-u, ekoligiji, informacionim tehnologijama i kapitalizmu ali im suština tih procesa nije jasna.
Zato su nam EU, NATO i sve gore spomenuto postavili kao cilj. To je prva i fatalna greška. Evropska unija je samo sredstvo na putu ka cilju. A cilj je razvijena Srbija u kojoj njeni građani uživaju u slobodama i blagostanju. Cilj je da za 20 godina kroz Srbiju zuje vozovi 300, 500 km na sat. Autoputevi kao staklo na kome se voze elektricna vozila koja bezbedno idu brzinama od preko 200 km/h. Da svi građani imaju pristup bežičnom internetu velikih brzina i propusne moći. Da se svako dete već u predškolskom uzrastu ima računar kojim će se služiti bolje nego većina sada olovkom. Da uče i nauče po četiri do pet stranih jezika. Cilj je da to postane standard pismenosti.
Vidim osnovno obrazovanje koje će deci otkrivati i razvijati talente koje će u srednjoj školi i na fakultetu konkretizovati, kako bi postalo konkretno i konkurentno. Naučnike koji uživaju da rade ovde. Ljude koji žele svakog dana da nauče nešto novo i ne plaše se konkurencije već u njoj vide podsticaj da napreduju i više rade. Srbiju koja je tehnološkoi privredno čudo.
Cilj su ljudi koji se bore za slobodu ali svačiju. Spremni da stanu u odbranu slabijih, manjih, drugačijih. Ljudi koje žele svakoga dana da urade nešto dobro za sebe i svoje, ali ne na štetu drugih. Ljudi koji žele da ostave svoj trag.
Cilj je Srbija u kojoj žele da žive ljudi iz celog sveta. Srbija koja će doneti novi kvalitet i Evropskoj uniji i svetu. Uostalom nije prvi put da smo bili dobar primer. Što ne bi ponovo?
Sada je pitanje ko ovo ne želi, a ovo nije nemoguće. Šta više, realno je i lako ostvarivo. Potrebno je samo da verujemo u sebe i radimo mnogo mnogo više.
Zato su EU i NATO samo sredstva a ne cilj. Zato nam nisu potrebne promene, tranzicije i reforme. Prvo nam je potreban dogovor oko ciljeva a zatim i preokret.